Nacionalni park Kornati se nalazi u Hrvatskoj, tačnije u Dalmaciji. Dalmacija je izuzetno atraktivna turistička destinacija, a Kornati su jedna od glavnih znamenitosti koje morate posetiti ako vas put navede južno od Zadra.
Kornati su zapravo otoci, odnosno ostrva. Ima ih oko sto dvadeset pet, dok osamdeset devet pripada nacionalnom parku, koji zajedno sa morem i ekosistemom koji je nastanjen u moru, čine zaštićeno područje.
Različitih su veličina, ima i manjih ostrvaca, kao i grebena.
Od 1980. godine, Kornati postaju nacionalni park. Ukupna površina parka je dvesta dvadeset kilometara kvadratnih.
Foto: nas biro
Turizam na Kornatima
Zaštitni znak Kornata su takozvane krune, odnosno, litice koje su okrenute ka otvorenom moru. Protežu se čak i pod morem. Najdublja je na otoku Piškera, i proteže se preko 90m. Na ostrvu Mana se nalazi najduža kruna ( 1350m ), dok je najviša na Klobučaru ( 82m ).
Kornati kriju i jednu veliku misteriju a to je Velika ploča ili Magazinova škrila, koja se nalazi na istočnoj strani nacionalnog parka. Niko ne zna kako je nastala, ali pretpostavlja se da se to desilo usled zemljtresa. Veličine 130mx70m, ploča je bila inspiracija za nastanak brojnih legendi na ovom ostrvu.
Na otocima Kornata možete uživati u divnom pogledu i to na nekim od najlepših vidikovaca. Jedan od njih je na ostrvu Metlina, gde se ujedno nalazi i najviši vrh ovog nacionalnog parka ( 237m ). Na žalost do njega je nešto teže doći, tako da vam pre svega predlažemo da odete na Otočevac ( otok Piškera ), sa kojeg možete obuhvatiti pogledom gotovo čitav nacionalni park, a pri tom je lako dostupan. Tu su još i vidikovci Litnji vrh, Ravni žakan, Opat, Vrujsko i drugi.
Prvi ostaci civilizacije na otocima datiraju još iz ilirskog perioda, tako da je ostalo nekoliko ruševina i utvrđenja koja svedoče o životu ovog naroda. I druge civilizacije su ostavile svoje tragove, koji i danas postoje, a posetioce najviše intrigira Tureta, vizantijska tvrđava iz šestog veka, koja je služila za osmatranje jadranskih voda. Iz srednjeg veka datiraju crkvica Gospa od Tarca, kao i solana u Lavsi, Mletački kaštel i dr.
Najlepši deo nacionalnog parka se nalazi pod morem. Zato, ukoliko volite da ronite, obratite se ronilačkom klubu ,,Kornati”. Ovde ćete dobiti dodatne informacije, a na raspolaganju vam je sedam ronilačkih zona. Svakako nećete ostati ravnodušni.
Foto seamster.co.uk
Biljni i životinjski svet, flora i fauna
Na krunama Kornata ugnezdilo se nekoliko biljnih i životinjskih vrsta. Među njima su morski vranac, sivi soko, dubrovačka zečina, čiopa …
Na površini nacionalnog parka nalazi se skoro trista pedeset biljnih vrsta, koje čine uglavnom alge. Kopno je pretežno kamenito, tako da ovde raste uglavnom, takozvana, kamenjarska vegetacija.
I životinjski svet nacionalnog parka Kornati se nalazi pretežno u vodi. Čine ga sunđeri, mekušci, bodljokošci. Od riba, ovde se nastanio zubatac, škarpina, sarag, lumbark, i tako dalje. Među faunom nacionalnog parka, naćičete takođe i lignje, hobotnice, sipe, a na dubini od trideset metara i jastoge.
Pored sivog sokola, kojeg smo pomenuli, na Kornatima žive još neke ptice poput sove, zatim orao zmijar, galebovi, dok ćete od sisara sresti kune ili zečeve.
Foto croatia.hr
Gde se nalazi, ulaznice
Kornati su smešteni, od prilike na polovini udaljenosti izmežu Zadra i Šibenika, koji su dobro povezani saobraćanicama. Kolima ili autobusom možete doći do ostrva Murter, koje je sa kontitentalnim delom Hrvatske povezano mostom. Ovde se ujedno nalazi i centar nacionalnog parka Kornati, gde možete dobiti neke konkretnije informacije.
Sam nacionalni park se može obići jedino brodićem. Ako nemate svoje plovilo, brojne turističke agencije nude fakultativne izlete, pa na taj način možete posetiti glavne znamenitosti ovog nacionalnog parka.
Ulaznica u nacionalni park se plaća po plovilu. Najjeftinija ulaznica je trista kuna, tj oko četrdeset evra. Cene zavise od veličine plovila, kao i broja dana tokom kojih važi vaša ulaznica.
foto Croatia expert
Smeštaj
Nacionalni park Kornati se nalazi blizu atraktivnih hrvatskih letovališta, a imajte u vidu da Hrvatska nije baš jeftina za letovanje.
Kao i uvek najjeftinije je kampovati, ali samo u regitrovanim kampovima.
Za sve one koji ipak vole da imaju krov nad glavom, predlažemo apartmanski smeštaj, koji se može naći za nekih četrdeset evra po danu. Kako bi ste bili što bliže nacionalnom parku, dobra polazna tačka za obilazak Kornata je ostrvo Murter.
Vaš izbor mogu biti recimo apartmani ,,Nera”, koji su označeni sa tri zvezdice i gde možete povesti svoje kućne ljubimce. Svaka smeštajna jedinica ima svoje kupatilo, kuhinju, terasu, internet signal, televizor i još mnogo toga.
Apartman sa terasom i balkonom sa pogledom
Slične pogodnosti imaju i apartmani ,,Davor”. Dakle svaki gost ima na raspolaganju terasu, kupatilo, mini kuhinju, internet, besplatan parking… Ako vam ova ponuda zvuči primamljivo, možete rezervisati svoj smeštaj putem sledećeg linka:
Foto Croatiawise
Zanimljivosti
Kopneni deo nacionalnog parka je u privatnom vlasništvu.
Samo četvrtinu nacionalnog parka čini kopno.
Iako deluje primamljivo alpinistima, krune na Kornatima nisu dostupne za penjanje.
Jedna od najpopularnijih legendi vezanih za Magazinovu Škrilu govori o vilama, koje su napravile ovu ploču kako bi na njoj plesale. Ujedno one su se zaljubljivale u obične mladiće koji su živeli u blizini, a svaki koji bi odbio njihovu ljubav, bio bi pretvaran u kameni cvet.
Još jedna lokalna legenda kaže da na ostrvo Taljurić sleću leteći tanjiri.
Na ostrvima Kornata postoji veliki broj špilja i otvora koji nisu istraženi, što dodatno potpiruje lokalne legende.
Stanovništvo se uglavnom bavi stočarstvom i ribolovom, a tako je bilo i u prošlosti. Ovde je ranije bio veliki broj ribarskih naselja, koja su se padom Mletačke republike polako ugasila.
Ostrva su u privatnom posedu, tako da je zabranjeno ubirati plodove, uznemiravati ovce ili na bilo koji drugi način remetiti red i mir na ostrvu.
Skup ostrva, odnosno nacionalni park, dobili su ime po najvećem ostrvu ovog arhipelaga, a to je ostrvo Kornat, čija se površina prostire na oko pedeset dva kvadratna kilometra.
